I da dodamo, zar predsednik vlade sinoc na dnevniku nije podrzao policiju teroriste tacija protiv srba, da li je to nekome jasno, da li je to mala stvar...ja se ne stidim vise, ja sam otisao u ocaj za koga glasa ovaj narod, jer iskreno, gledajuci ovu situaciju, zar nekome sad nije jasno zasto su ovde turci bili 500 god, zasto smo mi ubili karadjordja a ne turci, sekli smo svoje kraljeve, klali nas u jasenovcu, kasapili na sremski front, premijer pusta presevske teroriste i onda ide na njihovu izlozbu, vucic javno kaze da su srbi bili teroristi u peci....ko moze posle toga da se samo stidi, stid je za ljude, ovo sto radimo je mulj, ljudski mulj gde se nalazimo kao narod...retki su izuzetci, i ako se probije brzo ga mi progutamo i osudimo, pa zasto, zato sto se u mulju najbolje snalazimo....suvise je primera nase neprosvecenosti i prostakluka, ali da ovako skacemo sami sebi u stomak to je neki dar samodestrukcije koji je u nasim genima i tu promene nema...a ni spasa!

Tačno, ali bez jedne, prave nacionalne i slobodne televizije, neće nam vredeti nacionalne ideje.
Kako ih plasirati?
Odličan tekst.

Sjajan opis tužne slike Srbije. Narod koji stalno glasa za izrode i kvislinge nema budućnost.

Sjajan tekst gospodine Zivkovicu, - nema mu se sta ni dodati niti oduzeti!

"Da li je ovaj narod i danas „kurčev“, kao što je, po Nikolajeviću, bio 1894., znaće se za koji dan."

Voleo bih da je drugačije ali nekako mi se čini da ne samo da nije ono na k nego je postao ono na p.

„U Srbiji preovladavaće sunčano, u Vojvodini oblačno.“

Prognoza i takozvani rts su još najmanja briga, nad Srbima u Vojvodini, tamo gde su u manjini se vrši mnogo opipljivija represija, mnogo decenija unazad.

Da li neko moze da mi potvrdi podatak da je u 2013 u Nemacku iz Srbije otislo 500 lekara kao sto se tvrdi u ovom clanku? Trazio sam po internet I nigde nisam nasao tu brojku.

Mnogo više, nego onda.
Videćete u nedelju, kasno uveče.
Dobar tekst, bolno jasni primeri.

Pismo možete menjati i kombinacijom tastera levi ALT i desni SHIFT

Odličan tekst. Tuga. Kada država zabrani zapošljavanje u javnom sektoru u sledeće dve godine onda je jasno da je ukinuta budućnost onima koji kao novopridošli akademski građani nemaju budućnost. Gde će da se zaposle lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti... Pre neki dan gledao sam predsednicu Lekarske komore koja kaže da u sledeće tri godine nekoliko stotina lekara iz sekundarnih i tercijarnih ustanova (bolnice i klinički centri) odlazi u penziju po sili zakona. To su sve iskusni stručnjaci. Biološka smena generacija u vremenu u kome i mladi (nezaposleni) i oni u srednjim godinama(već zaposleni)teže da odu odavde?! Ko će da leči ovaj narod? Ili je sudbina kolonija i okupiranih takva da se napravi striktno nekvalitetan ambijent za život. To se nekad zvalo, zaostalost ili treći svet...

Imamo kvadraturu kruga. Šta je prvo, nacionalna ideja ili nacionalna država. Zatim šta je primarno privreda ili vojska. Zatim kultura i iformisanje ili nacionalna ideja. Zatim ima li neka inovativna ideja osim nacionalne, na rimer internacionalna, ali to smo već imali.
Da li je rešenju u usitnjavanju ili u ukrupnjavanju.

Evo odgovora.

Država je najvažnija za jedan arod. D R Ž A V A. Svest o važnosti države, a ne da država i narod budu utočište huljama, kad shvate da su sve prokockali pa počnu da se vade na državu i brane je od kriminala i korupcije i kad shvate da nisu konkurentni na tržištu pa da bi prodavali brašno kažu, treba da se kupuje od domaćih sinova. Ne takva država, nego prava država, koja garantuje pravo, jezik, bezbednost, a ostalo ko hoće da uči neka uči, ko hoće da se lopta neka se lopta, ko hoće da radi neka radi, ko hoće da se bogati neka se bogati.

Možda i neka solidarnost i besplatno zdravstvo i školstvo. E takva država.

Mašili ste poentu. Nije problem u izboru kodnog rasporeda za tastaturu. To svako zna da uradi. Problem je što ne postoji izbor. Nema fizičke, opipljive ćirilične tastature u prodaji u zemlji Srbiji. Zašto ovde građanin ne može da lupi taster na kojem je odštampan znak koji želi da vidi na ekranu? A namerno sam spomenuo šaltere, mnogo puta sam video kako se ljudi muče i nabadaju tastere označene sa [];' umesto šđčć. Uostalom zašto bi državni službenik morao da se bavi transliteracijom? Nije to teško, kao što nije teško staviti različite jezike i kodne rasporede. Ali zašto mi da se prilagođavamo proizvođaču ili trgovcu po cenu dela našeg identiteta? Zašto se oni ne prilagode nama ako već hoće da nam prodaju robu?

@MoćNemoj, što bi se po srpski reklo da .... Ćirilica je srpsko pismo, a latinica nije! Barem dok nas ne pokrste kao što su i Hrvate, a to neće biti nikad. Uostalom ako će jezici nestati, što baš srpski da bude prvi? A kako ćemo se onda sporazumevati? Lajanjem?!

Evo ja sam nakon teksta rešio da prebacim tastaturu na najlepše pismo na svetu. Na internetu sam nekako bio navikao da koristim univerzalnu latinicu, bez slova sa kvačicama, a inače u realnom životu isključivo koristim ćirilicu. I firma koja je radila do pre par godina imala je ćirilični natpis. Pozdrav svima!

I mene je stid od 'drzave Srbije' zbog bijednog tretiranja Seselja i njegove porodice. Htjeo bih malo da pomognem ,ali ne znam na koje ime ni na koju adresu. Mozete li da mi pomognete?

Od nas zavisi. Lepo nam je Čedica to odavno rekao.

Promena svesti koju treba sprovesti:

1. deturkizacija

2. dejugoslavizacija

3. dekomunjarizacija

Svim raspoloživim sredstvima!

Posle toga je liberal-amerikanizam najmanji problem.

"Šta je Francuska uradila za nas da joj na Kalemegdanu podignem „spomenik zahvalnosti“? Ništa. Pre Francuska ima da bude nama zahvalna! Svaki srpski vojnik što je poginuo na Solunskom frontu znači da je jedan francuski vojnik mogao da ostane živ. Stid me je zbog tog spomenika i zbog prekrasne lokacije koje smo dodelili francuskoj ambasadi. Francuska je uvek bila prijatelj naših neprijatelja: kada su naši preci dizali ustanke protiv Turaka, Pariz je uvek bio na strani sultana, a i danas su na strani Šiptara. "

Ovo je nebulozna priča, na nivou rusofoba i njihove priče "kad nam je to Rusija pomogla".
Mene je sramota da se danas, u 21. veku, jedan intelektualac u Srbiji vodi dnevnopolitičkim zbivanjima u komentaru na događaje od pre 100 ili 200 godina, kada je toliko lako do podataka dođi i sa tim kreirati kvalitetno mišljenje o nekom događaju i delu istorije.
Ostatak teksta je, hvala Bogu, daleko bolji.